Leto… Moje omiljeno godišnje doba. Ali, čim juli počne da se „klacka“ oko sredine, osećam da je još samo malo tu. Dani sve kraci i to me rastužuje. Mozda sam depresivac, ko će ga znati. Samo znam da baš to što volim nekako proleti u stilu „sve što je lepo ima kraj“.
Što je više godina, to u letu više uživam zbog uspomena na neka prošla. Leta kad sam kao klinka nekoliko meseci bila na moru, leta kad sam kao devojčirak do mraka ćućorila sa drugaricama o simpatijama, na one vrele večeri kad bih sa mamom satima sedela u miru omiljene nam terase, leta kad se živelo.
I sad mi leto donese neku neopisivu energiju, neko ushićenje, slatkasto isčekivanje nečega što ne znam šta bi moglo biti… Ali, sve to prija. Sve to ima draž…
Ipak, znam da će brčkanja od par meseci ostati uspomena. Znam i da neke nove…
Погледај оригинални чланак 178 more words
Наслов веб "Pa ipak, i to vreme se računa u život"места 